priča
BLAGO
Rodoljub Stepanović (Iz knjige „Izdržavanje zemlje”, Beograd 2002)
|
|
Sev fenjera avlijom još je jedina živa svetlost.
Upućuje se ka štali, sav napregnut. To su trenuci neizvesnosti dok ne ustanovi šta se zbiva u toploj utrobi štale. Šta je donela noć? Da li je čime nepovoljnim platio san i odvajanje od stoke? Da se kojem junetu nije zapleo lanac oko vrata? Da se koje goveče nije razbolelo? Bilo je takvih jutara koja su mu poremetila plan rada, ne samo za taj dan, unela nemir i brigu u kuću, a katkada nanela i veliku štetu. Zato je sada na oprezu.
Na domaku štale čuju se iznutra prvi znaci buđenja. Zveket lanca o ivicu jasala, trupkanje papaka po kaldrmi. Ti blagi šumovi se rasipaju preko štalskog praga. Vazduh još netaknut dnevnom vrevom čini se mnogo dublji, plodniji. Svaki zvuk raste u njemu i jasno se izdvaja. Otvara štalska vrata. Trenutak po mnogo čemu poseban. Suočavanje sa samim životom štale.
U prvi mah iznutra sa parom i vonjem kulja gusti mrak, drukčije od retkog i prozirnijeg vazduha napolju. Naglo, vično podiže fenjer iznad glave i svetlost stvara jasnu sliku, munjeviti presek života u toj štalskoj kocki. Geometrijski lik nije vidljiv kao u kakvoj gradskoj zgradi, bolničkoj ili kancelarijskoj odaji. On se nazire kao neki dalji i dublji smisao u naoko običnoj reči.
Taj pogled unutra je, u stvari, polazna tačka radnog dana. On je kao prvi pogled u nepoznati proslop kojim valja proći, kao prvi prodor hirurga u utrobu koju valja operisati. To je momenat kada se utvrđuje stanje živog organizma od čijeg bila neopozivo i u nedogled zavisi čitavo domaćinstvo. Sve prolazi začas, naoko mirno, sasvim uobičajeno. Ali neki nevidljivi naboj leži u tom pokretu rukom kojim fenjer diže iznad čela i u tom pogledu po štali.
Ukazuje se slika sasvim protivna tom naboju. Svaka od životinja zatečena je u nekom sopstvenom trenutku sna ili pokreta. Naizgled potpuno slučajni položaj svake od njih, a opet sve u trenutku izgleda kao živi splet u slami, kao satni mehanizam, načas zaustavljen. Nikakvog nereda ili neravnine u sledu događaja. To namah unosi mir i u njega. Sa ozbiljnošću i bez suvišnog pokreta ili zastoja sređuje štalu, polaže seno i završava sve drugo što je potrebno da bi stoka bila nahranjena i pripremljena za dnevne poslove.
Vraćajući se iz štale pogleda u košaru sa ovcama i u svinjac. U kuću ulazi sa praskozorjem siguran u dobro započeti posao. Sad su planovi za ovaj dan potvrđeni i sasvim je izvesno da može započeti oranje, setva ili kakav drugi rad.
